Ко смо ми?
Историјско друштво за историју Хришћанства је струковна организација настала је из жеље групе историчара за потребом јачања свести о значају утицаја историје Хришћанства на друштвену историју уопште, са посебним освртом на балканске, а посебно словенске народе. Иако је друштво настало од стране групе историчара као струковна организација, његови чланови уз одлуку оснивача, могу бити и других струка, који се директно или индиректно, кроз свој рад, баве историјом Хришћанства или неким њеним сегментима.
Друштво се бави само историјским сегментима историје Хришћанства без улажења у теолошка разматрања, што припада као преимућство Цркви, већ само научном презентацијом историје развоја Хришћанства, тј. хришћанске цркве, њене структуре, развоја, односа са државама кроз време и другим друштвеним чиниоцима. Друштво се бави историјом Хришћанства у целики од настанка до Великог раскол 1054. године , а затим само историје Православља, с обзиром да српски народ припада Православној Цркви, па је и посебан део њеног рада усмерен на изучавање и промоцију историје Православног Хришћанства на Балкану и међу словенским народима.
Након неминовног започињања децентрализације, са оснивањем Музеја Ћирилце у Рачи крај Бајине Баште, потребно је да се полако али сигурно крене са оснивањем значајних установа и организације националног карактера ван Београда и тако стави крај на стални тренд смештања свега у Београд. И где боље него у крају где је штампана прва књига ћирилском азбуком на тлу данашње Србије – Рујанско Четворојеванђеље, које је штампано 1537. године у манастиру Рујан код Врутака, недалеко од Ужица.
Поред примарног циља Друштво ће организовати стручне и научне скупове, научно-истраживачке радове, изложбе, трибине, представљања књига и часописа, стручне боравке и стручна путовања, а све то са циљем обогаћивања и објективизације знања грађана о значају Хришћанства уопште али и поменутим сегнетима те историје, са циљем популаризације научне историографије.