Као део историјске наукe, историја Хришћанства је систематски приказ, повезивање и след развоја Хришћанства. Предмет хришћанске историје је предмест праћења развоја и живота верска заједница која је настала још у апостолска времена и које се састоји од људи окупљена вером, касније дефинисаном и исказаном у Символу вере. Дакле, предмет историје је душтвени елемент Хришћанства, подложан променама које су се одвијале кроз историју. Међутим, све Божанско, односно теолошко, што чини суштину и темељ Цркве, као што су догме и доктрине, Свете тајне и друго, будући вечно и непроменљиво, не припада самој историји, иако, постајући предмет разноврсног људског разумевања саме историје Хришћанства и цркве, и оно постаје предмет историјског проучавања. Аспекти са којих Хришћанство треба посматрати као предмет историјске науке назначени су самим њеним животом.

Српско историјско Друштво за историју Хришћанства се бави историјом Хришћанства у целики од настанка до Великог раскол 1054. године , а затим само историје Православља, с обзиром да српски народ припада Православној Цркви, па је и посебан део њеног рада усмерен на изучавање и промоцију историје Православног Хришћанства на Балкану и међу словенским народима.

Развој Хришћанства се манифестује са две стране – спољашње и унутрашње. Дакле, видимо како се Хришћанство шири и стоји у различитим временима у одређеним односима према другим људским друштвима. То је спољашња страна. С друге стране, видимо како се Хришћанска Црква брине о очувању и разјашњењу свог учења, иако при томе наилази на препреке од неких својих чланова који одступају од преовлађујућег учења и чине јереси и расколе, и како врши свете тајне и богослужења. Њоме управља хијерархија и, у крајњој линији, тежи да постигне главни циљ свог постојања – морално усавршавање и спасење својих чланова. Све то чини унутрашњу страну живота Хришћанства и Цркве.

Историја Хришћанства као научна дисциплина мора бити складан преглед развоја свих аспеката овог предмета. Стога је неопходно да сваки аспект хришћанског црквеног живота буде представљен редом и хронолошким следом. Међутим, пошто постоји блиска историјска веза између свих аспеката хришћанског црквеног живота, немогуће је испитати сваки од њих одвојено кроз историју. С друге стране, испитивање свих аспеката хришћанског живота заједно у сваком веку је такође незгодно, јер постоје догађаји који почињу у једном веку, а настављају се у другом, па чак и у трећем. Ограничавањем проучавања црквене историје на крути хронолошки оквир било ког датог века, ризикујемо да изгубимо кохерентност презентације.